Европско првенство у атлетици у дворани 1973 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 4. Европском првенству у атлетици у дворани 1973. одржано је 11. марта 1973. године у Арени Ахој у Ротердаму, Холандија.

Титулу европског првака освојену на Европском првенству у дворани 1972. у Греноблу одбранио је Иштван Мајор из Мађарске.

Земље учеснице

Учествовало је 19 атлетичара из 14 земаља.

Рекорди

Извор:[1]

Рекорди пре почетка Европског првенства у дворани 1973.
Светски рекорд[2] Валериј Брумељ  Совјетски Савез 2,25 Лењинград, СССР 26. јануар 1961.
Европски рекорд у дворани
Рекорди европских првенстава у дворани Иштван Мајор  Мађарска 2,24 Гренобл, Француска 11. март 1972.
Рекорди после завршеног Европског првенства у дворани 1973.
Нових рекорда није било.

Освајачи медаља

Иштван Мајор троструки европски првак у скоку увис у дворани
Иштван Мајор
Мађарска Мађарска 		Јиржи Палковски
Чехословачка Чехословачка 		Василиос Пападимитриу
Грчка Грчка

Резултати

Финале

Пласман Атлетичарка Земља Резултат Белешка
Иштван Мајор Мађарска Мађарска 2,20 ЛРС
Јиржи Палковски Чехословачка Чехословачка 2,20 ЛР
Василиос Пападимитриу Грчка Грчка 2,17 ЛР
4. Чаба Доса Румунија Румунија 2,17 ЛР
5. Јан Далгрен Шведска Шведска 2,14 ЛРС
6. Едгар Кирст Источна Немачка Источна Немачка 2,14 ЛРС
7. Жан Боден Француска Француска 2,14 ЛР
8. Ласе Вискари Финска Финска 2,14 ЛРС, =ЛР
9. Енцо дал Форно Италија Италија 2,14 ЛРС
10. Владимир Мали Чехословачка Чехословачка 2,14 ЛРС
11. Петар Богданов Бугарска Бугарска 2,11 ЛР
12. Хајнц-Гинтер Цимер Њемачка Западна Немачка 2,11 ЛР
13. Филип Мартен Француска Француска 2,11 ЛР
14. Александар Журба Совјетски Савез Совјетски Савез 2,11 ЛР
15. Лејф Роар Фалкум Норвешка Норвешка 2,11 ЛРС
16. Штефан Јунге Источна Немачка Источна Немачка 2,08 ЛР
17. Ханс-Јерг Вилдфестер Њемачка Западна Немачка 2,08 ЛРС
18. Рустам Ахметов Совјетски Савез Совјетски Савез 2,08 ЛР
19. Пол де Претер Белгија Белгија 2,08 ЛРС

Укупни биланс медаља у скоку увис за мушкарце после 4. Европског првенства у дворани 1970—1973.

Биланс медаља, екипно

Земља Злато Сребро Бронза Укупно
1.  Мађарска 3 0 1 4
2.  Совјетски Савез 1 2 1 4
3.  Источна Немачка 0 1 0 1
 Чехословачка 0 1 0 1
5.  Грчка 0 0 1 1
 Румунија 0 0 1 1
Укупно {6} 4 4 4 12

Биланс медаља, појединачно

У овој табели су они који су освојили најмање 2 медаље.

Атлетичар Земља
1. Иштван Мајор  Мађарска 3 0 0 3
2. Јири Тармак  Совјетски Савез 0 1 1 2

Референце

  1. ^ „17. Светско првенство у атлетици у дворани: IAAF Statistics Handbook. Бирмингем 2018.” (pdf). Monte Carlo: IAAF Media & Public Relations Department. 2018. стр. 329. Приступљено 14. новембар 2018. 
  2. ^ Развој светског рекорда у скоку увис у дворани за мушкарце Track and Field Statistics

Спољашње везе

  • Резултати са ЕПд 1973. сајт maik-richter.de
  • Резултати ЕП 1973 на сајту todor66.com
  • Европска првенства у дворани на сајту ЕАА.
  • п
  • р
  • у
Европско првенство у атлетици
На отвореном
У дворани
  • п
  • р
  • у
Европски прваци у атлетици - скок увис
мушкарци
на отвореном

1934: Калеви Коткас (ФИН)  • 1938: Курт Лундквист (ШВЕ)  • 1946: Антон Болиндер (ШВЕ)  • 1950: Алан Патерсон (ВБ)  • 1954: Бент Нилсон (ШВЕ)  • 1958: Рикард Дал (ШВЕ)  • 1962: Валериј Брумељ (СССР)  • 1966: Жак Мадибо (ФРА)  • 1969: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Кестутис Шапка (СССР)  • 1974: Јеспер Теринг (ДАН)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1986: Игор Паклин (СССР)  • 1990: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1994: Стајнар Хен (НОР)  • 1998: Артур Партика (ПОЉ)  • 2002: Јарослав Рибаков (РУС)  • 2006: Андреј Сиљнов (РУС)  • 2010: Александар Шустов (РУС)  • 2012: Роберт Грабарз (ВБ)  • 2014: Богдан Богдаренко (УКР)  • 2016: Ђанмарко Тамбери (ИТА)  • 2018: Матеуш Пжибилко (НЕМ)

у дворани

1970: Валентин Гаврилов (СССР)  • 1971: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1972: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1973: Иштван Мајор (МАЂ)  • 1974: Kestutis Sapka (СССР)  • 1975: Vladimír Malý (ЧЕХ)  • 1976: Sergey Senyukov (СССР)  • 1977: Јацек Вшола (ПОЉ)  • 1978: Владимир Јашченко (СССР)  • 1979: Владимир Јашченко (СССР)  • 1980: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1981: Roland Dalhäuser (ШВА)  • 1982: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1983: Карло Тренхард (ФРГ)  • 1984: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1985: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1986: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1987: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1988: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1989: Дитмар Мегенбург (ФРГ)  • 1990: Артур Партика (ПОЉ)  • 1992: Патрик Сјеберг (ШВЕ)  • 1994: Далтон Грант (ВБ)  • 1996: Драгутин Топић (ЈУГ)  • 1998: Артур Патрика (ПОЉ)  • 2000: Вјачеслав Вороњин (РУС)  • 2002: Стефан Странд (ШВЕ)  • 2005: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2007: Стефан Холм (ШВЕ)  • 2009: Иван Ухов (РУС)  • 2011: Иван Ухов (РУС)  • 2013: Сергеј Мудров (РУС)  • 2015: Данил Циплаков (РУС)  • 2017: Силвестер Беднарек (ПОЉ)  • 2019: Ђанмарко Тамбери (ИТА)

Жене
на отвореном

1938: Ибоља Чак (МАЂ)  • 1946: Анe-Мари Колшен (ФРА)  • 1950: Шила Лервил (ВБ)  • 1954: Телма Хопкинс (ВБ)  • 1958: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1962: Јоланда Балаш (РУМ)  • 1966: Тајсија Ченчик (СССР)  • 1969: Милослава Рескова (ЧЕХ)  • 1971: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1974: Роземари Акерман (ГДР)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1986: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1994: Брита Билач (СЛО)  • 1998: Моника Јагар (РУМ)  • 2002: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2006: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2010: Бланка Влашић (ХРВ)  • 2012: Рут Беитија (ШПА)  • 2014: Рут Беитија (ШПА)  • 2016: Рут Беитија (ШПА)  • 2018: Марија Ласицкене (РУС)

у дворани

1970: Илона Гузенбауер (АУТ)  • 1971: Милада Карбанова (ЧЕХ)  • 1972: Рита Шмит (ДДР)  • 1973: Јорданка Благоева (БУГ)  • 1974: Роземари Акерман (ДДР)  • 1975: Роземари Акерман (ДДР)  • 1976: Роземари Акерман (ДДР)  • 1977: Сара Симеони (ИТА)  • 1978: Сара Симеони (ИТА)  • 1979: Андреа Матај (МАЂ)  • 1980: Сара Симеони (ИТА)  • 1981: Сара Симеони (ИТА)  • 1982: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1983: Тамара Бикова (СССР)  • 1984: Улрике Мајфарт (ФРГ)  • 1985: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1986: Андреја Бинијас (ДДР)  • 1987: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1988: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1989: Алина Астафеј (РУМ)  • 1990: Хајке Хенкел (ФРГ)  • 1992: Хајке Хенкел (НЕМ)  • 1994: Стефка Костадинова (БУГ)  • 1996: Алина Астафеј (НЕМ)  • 1998: Моника Јагар (ЧЕШ)  • 2000: Кајса Бергквист (ШВЕ)  • 2002: Марина Купцова (РУС)  • 2005: Ана Чичерова (РУС)  • 2007: Тија Хелебаут (БЕЛ)  • 2009: Аријана Фридрих (НЕМ)  • 2011: Антонијета ди Мартино (ИТА)  • 2013: Рут Беитија (ШПА)  • 2015: Марија Кучина (РУС)  • 2017: Ајрине Палшуте (ЛИТ)  • 2019: Марија Ласицкене (РУС)

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

Жене

1934 • 1938 • 1946 • 1950 • 1954 • 1958 • 1962 • 1966 • 1969 • 1971 • 1974 • 1978 • 1982 • 1986 • 1990 • 1994 • 1998 • 2002 • 2006 • 2010 • 2012 • 2014 • 2016 • 2018 • 2020 • 2022

  • п
  • р
  • у
Мушкарци

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023

Жене

1970 • 1971 • 1972 • 1973 • 1974 • 1975 • 1976 • 1977 • 1978 • 1979 • 1980 • 1981 • 1982 • 1983 • 1984 • 1985 • 1986 • 1987 • 1988 • 1989 • 1990 • 1992 • 1994 • 1996 • 1998 • 2000 • 2002 • 2005 • 2007 • 2009 • 2011 • 2013 • 2015 • 2017 • 2019 • 2021 • 2023