Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу
- Maillot blanc (језик: француски)
- White jersey (језик: енглески)
- Maglia bianca (језик: италијански)
- Мaillot blanco (језик: шпански)
- Тадеј Погачар (СЛО)
4 пута
Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу једна је од другостепених класификација на једној од гранд тур трка — Тур де Франсу, заједно са брдском и класификацијом по поенима. Уколико је исти возач лидер у брдској и класификацији за најбољег младог возача, предност има брдска класификација. Класификација је уведена 1975. и током година је више пута мењана. Правила нису дозвољавала најискуснијим возачима да учествују у рангирању. Некад је било одређено бројем година, некад тиме да ли је тај возач возио Тур де Франс раније или да ли је професионалац дуже од две године.
Задњих година, у класификацији учествују само млађи од 25 година, а систем је исти као и у генералном пласману, сабира се време на крају сваке етапе и возач са најбољим временом, који има испод 25 година је лидер класификације.
Историја
Од 1968. до 1985. на Тур де Франсу се додељивала бела мајица, али за класификацију комбинације (сабира се учинак у осталим класификацијама), али 1975. је укинута и замењена класификацијом за најбољег младог возача. У класификацији су учествовали сви возачи који су минимум три године професионалци, користећи систем који се користи у генералном пласману.[1] Лидер класификације је носио белу мајицу.
Правила су промењена 1983. и само возачи који учествују први пут на Тур де Франсу су се такмичили у класификацији. Правила су промењена опет 1987. и у класификацији су се такмичили сви возачи млађи од 26 година.[2]
Од 1989. до 1999. бела мајица се није додељивала, али класификација се рачунала, мајица је враћена 2000.
Године 1997. класификација је преименована у "Сувенир Фабио Касартели".[3]
Тадеј Погачар је освојио класификацију 2020, 2021, 2022. и 2023. чиме је постао рекордер са четири победе, срушивши рекорд који су држали Јан Улрих и Анди Шлек, са по три победе.
Победници
Седам пута је возач који је освојио Тур де Франс, освојио и класификацију за најбољег младог возача:
- Лоран Фињон 1983.
- Јан Улрих 1997.
- Алберто Контадор 2007.
- Анди Шлек 2010.
- Еган Бернал 2019.
- Тадеј Погачар 2020.
- Тадеј Погачар 2021.
Наиро Кинтана (2013) и Тадеј Погачар (2020. и 2021) су једини бициклисти који су освојили брдску класификацију и класификацију за најбољег младог возача исте године. Погачар је једини возач који је освојио Тур, брдску и класификацију за најбољег младог возача исте године двапут, а такође, једини је возач који је освојио Тур и класификацију за најбољег младог возача двапут.[4]
Победници класификације за најбољег младог возача.[5]
- 2023. Тадеј Погачар
- 2022. Тадеј Погачар
- 2021. Тадеј Погачар
- 2020. Тадеј Погачар
- 2019. Еган Бернал
- 2018. Пјер Латур
- 2017. Сајмон Јејтс
- 2016. Адам Јејтс
- 2015. Наиро Кинтана
- 2014. Тибо Пино
- 2013. Наиро Кинтана
- 2012. Тиџеј ван Гардерен
- 2011. Пјер Ролан
- 2010. Анди Шлек
- 2009. Анди Шлек
- 2008. Анди Шлек
- 2007. Алберто Контадор
- 2006. Дамијано Кунего
- 2005. Јарослав Попович
- 2004. Владимир Карпец
- 2003. Денис Мењшов
- 2002. Иван Басо
- 2001. Оскар Севиља
- 2000. Франсиско Мансебо
- 1999. Беноа Салмон
- 1998. Јан Улрих
- 1997. Јан Улрих
- 1996. Јан Улрих
- 1995. Марко Пантани
- 1994. Марко Пантани
- 1993. Антонио Мартин
- 1992. Еди Баувманс
- 1991. Алваро Мехиа
- 1990. Жил Делион
- 1989. Фабрис Филипо[н. 1]
- 1988. Ерик Брекинк
- 1987. Раул Алкала
- 1986. Ендру Хампстен
- 1985. Фабио Пара
- 1984. Грег Лемонд
- 1983. Лоран Фињон
- 1982. Фил Андерсон
- 1981. Питер Винен
- 1980. Јохан ван дер Велде
- 1979. Жан Рене Бернодо
- 1978. Хенк Лубердинг
- 1977. Дитрих Турау
- 1976. Енрике Мартинез
- 1975. Франческо Мозер
Вишеструки победници
Позиција | Име | Држава | Број победа | Године |
---|---|---|---|---|
1 | Тадеј Погачар | Словенија | 4 | 2020, 2021, 2022, 2023 |
2 | Јан Улрих | Немачка | 3 | 1996, 1997, 1998 |
Анди Шлек | Луксембург | 2008, 2009, 2010 | ||
3 | Марко Пантани | Италија | 2 | 1994, 1995 |
Наиро Кинтана | Колумбија | 2013, 2015 |
По државама
Позиција | Држава | Број бициклиста који су победили | Број победа |
---|---|---|---|
1 | Француска | 8 | 8 |
2 | Италија | 4 | 5 |
Холандија | 5 | ||
Шпанија | 5 | ||
Колумбија | 4 | ||
6 | Немачка | 2 | 4 |
Словенија | 1 | ||
7 | Луксембург | 1 | 3 |
САД | 3 | ||
9 | Русија | 2 | 2 |
УК | 2 | ||
11 | Аустралија | 1 | 1 |
Мексико | 1 | ||
Украјина | 1 |
Види још
- Генерални пласман на Тур де Франсу
- Брдска класификација на Тур де Франсу
- Класификација по поенима на Тур де Франсу
- Најагресивнији возач на Тур де Франсу
- Тимска класификација на Тур де Франсу
Напомене
- ^ Филипо је завршио други у класификацији, иза Алберта Луиса Камарга, али Камарго није био пријављен за такмичење.
Референце
- ^ „Cycling Revealed”. Приступљено 22. фебруар 2017.
- ^ „La Vuelta 2016” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 02. 09. 2011. г. Приступљено 22. фебруар 2017.
- ^ „Tour Xtra: White Jersey”. Приступљено 22. 2. 2017.
- ^ „Alpi su mu preniski, dajte mu Himalaje: Tadej Pogačar odbranio titulu na Tur de Fransu”. mozzartsport.com. 18. 7. 2021. Приступљено 21. 7. 2021.
- ^ „Previous overall and classification winners”. Cyclingnews.com. Future plc. 1. 8. 2016. Приступљено 21. фебруар 2017.
Спољашње везе
- Класификација за најбољег младог возача на Тур де Франсу
- п
- р
- у
- 1975. Франческо Мозер
- 1976. Енрике Мартинез
- 1977. Дитрих Турау
- 1978. Хенк Лубердинг
- 1979. Жан Рене Бернодо
- 1980. Јохан ван дер Велде
- 1981. Питер Винен
- 1982. Фил Андерсон
- 1983. Лоран Фињон
- 1984. Грег Лемонд
- 1985. Фабио Пара
- 1986. Ендру Хампстен
- 1987. Раул Алкала
- 1988. Ерик Брекинк
- 1989. Фабрис Филипо
- 1990. Жил Делион
- 1991. Алваро Мехиа
- 1992. Еди Баувманс
- 1993. Антонио Мартин
- 1994. Марко Пантани
- 1995. Марко Пантани
- 1996. Јан Улрих
- 1997. Јан Улрих
- 1998. Јан Улрих
- 1999. Беноа Салмон
- 2000. Франсиско Монсебо
- 2001. Оскар Севиља
- 2002. Иван Басо
- 2003. Денис Мењшов
- 2004. Владимир Карпец
- 2005. Јарослав Попович
- 2006. Дамијано Кунего
- 2007. Алберто Контадор
- 2008. Анди Шлек
- 2009. Анди Шлек
- 2010. Анди Шлек
- 2011. Пјер Ролан
- 2012. Тиџеј ван Гардерен
- 2013. Наиро Кинтана
- 2014. Тибо Пино
- 2015. Наиро Кинтана
- 2016. Адам Јејтс
- 2017. Сајмон Јејтс
- 2018. Пјер Латур
- 2019. Еган Бернал
- 2020. Тадеј Погачар
- 2021. Тадеј Погачар
- 2022. Тадеј Погачар
- 2023. Тадеј Погачар