Државни путеви IА реда

Мрежа аутопутева у Србији:
  У употреби
  У изградњи
  Планирани

Државни путеви IА реда (ауто-путеви) имају укупну дужину од 1305 km, од чега је изграђено и у употреби 966 km, а гради се још 152 km.[1] Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији[2] предвиђено је да сви путеви IА реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева IБ реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута.[тражи се извор] Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 2.710 km.[тражи се извор]

Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 130 km/h, постојање зауставне траке, контрола приступа и наплата путарине. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење од 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Историја

Ауто-пут А3 код Сремске Митровице
Укрштање ауто-путева А1 и А3 код Добановаца
Ауто-пут А2 код Љига

Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[3].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама 20. века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.

Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута БеоградНови СадБачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка ТополаСуботицаХоргош, али пут се није спојио са остатком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији РескеСегединКечкеметБудимпештаЂерХеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка ТополаХоргош ауто-пута, део пута у делу БеоградНови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 69 km. Такође започета изградња Ауто-пута А2 односно Ауто-пута „Милош Велики” од Београда до Чачка и даље.

У 2016. години, Србија има 741,46 km путева који се рачунају у ову категорију. У 2021. години, Србија има 926,80 km путева који се рачунају у ову категорију.

Листа ауто-путева

У Србији тренутно постоји пет оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А5.

Ауто-пут А1

Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 612 km. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут са обилазницом је завршен у jуну 2023.[4].

Ауто-пут А2

Ауто-пут А2 је планирани ауто-пут који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно је завршена деоница Сурчин - Паковраће у дужини од 132 km пута кроз тежак терен, изграђено је више од 66 мостова и четири тунела, урађено коришћење река, постављено 7,5 km ограде за буку... [1] [2][мртва веза][5]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 19 km.

Ауто-пут А3

Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96 km и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.

Ауто-пут А4

Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и дуг је 109 km. Овај путни правац је такође део Коридора 10. Последња деоница отворена је 9.11.2019.

Ауто-пут А5

Ауто-пут А5 спаја ауто-путеве А1 и А2 дуж реке Западне Мораве, градове, Крушевац, Краљево и Чачак. Тренутно је у употреби 17 km, од Појата до Крушевца, док је остатак у изградњи. Има укупну дужину од 112 km.

Ауто-пут А6

Планирани ауто-пут Нови Сад - Зрењанин- Београд.[6]

Ауто-пут А7

Ауто-пут је целом дужином од 17 km, од Кузмина до Сремске Раче, у изградњи. Са мостом преко реке Саве, спајаће се с ауто-путем до Бијељине.[6]

Ауто-пут А8

Новоизграђени ауто-пут спаја Руму и Шабац. Дуг је 25 km.[6]

Ауто-пут А9

Планирани ауто-пут треба да повеже Београд, од петље Бубањ Поток, преко Панчева, до границе с Румунијом.[6]

Ауто-пут А10

Веза са државним путем А 2 (Пожега) - Севојно - државна граница са Босном и Херцеговином (гранични прелаз Котроман).

Ауто-пут А11

Северни део Београдске обилазнице, спајаће будући ауто-пут Е70-А9 код Панчева са постојећим Е75-А1, код Батајнице.

Ауто-пут А12

Будући ауто-пут Ниш-Мердаре-(Приштина), дужине 77 km. Тренутно у употреби десна коловозна трака од петље Мерошина, до петље Мерошина исток у дужини од 5,5 km.[7]

Табеларни преглед

Ауто-пут Траса Укупно[1] Изграђено[1] % У изградњи
Мађарска  ХоргошБеоградНишПрешево  Северна Македонија 612 km 612 km 100% 000 km [а]
БеоградЧачакСјеница Бољаре  Црна Гора 265 km 140 km 053% 019 km [б]
Хрватска  БатровциШидБеоград 095 km 095 km 100%
НишПиротДимитровградГрадина  Бугарска 105 km 105 km 100%
ПојатеКрушевацКраљевоПрељина 109 km 021 km 019% 088 km [в]
Нови СадЗрењанинБеоград 099 km 000 km 000% 0
КузминСремска Рача  Босна и Херцеговина 017 km 000 km 000% 017 km [г]
РумаШабац 025 km 0025 km 00100% 0
Бубањ ПотокПанчевоВатин  Румунија 097 km 000 km 000% 0
ПожегаУжицеКотроман  Босна и Херцеговина 061 km 000 km 000% 0
ПанчевоБатајница 0- km 000 km 000% 0
МерошинаПрокупљеКуршумлијаМердареR7 077 km 005,5 km 004% 0
Укупно: 1305 km 966 km 074% 152 km
  1. ^ 28. јуна 2023. г, отворена последња деоница Стражевица — Бубањ поток
  2. ^ У изградњи је деоница Паковраће — Пожега
  3. ^ У изградњи је скуп деоница од петље Крушевац запад, до петље Прељина (Чачак)
  4. ^ У изградњи је цела деоница (са мостом преко Саве дужине 1.310m)

Листа брзих путева

Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева IБ реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.

10

На овом путу је изграђен брзи пут на деоници Београд - Панчево у дужини од 7,7 km.

21

Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 km. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада. Изградња у току[8].

24

Предвиђено је да цела траса пута од Баточине до Мрчајеваца, у дужини од око 75 km, буде брзи пут. До сада је изграђено 24 km брзог пута од Баточине до Крагујевца. У плану је наставак изградње потпуно нове трасе брзог пута, градњом северне обилазнице око Крагујевца, даље према Книћу и Мрчајевцима, дужине око 50 km.

26

Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од 55 km би требало да постане брзи пут. Изградња у току.

33 - 34

Предвиђено је да се на овим путевима уради брзи пут са три коловозне траке у оба смера и да тај пут буде најбржи у Србији са ограничењем 100 km/h. Тај пут класе IБ је државни пут Београд-Пожаревац-Голубац. Дужина брзог пута биће око 100 km. Овај брзи пут имаће великог значаја за Браничевски округ. Овај брзи пут биће сличан ауто-путу само што ће бити друга подлога асфалта да не би било неравнина. Данас је саграђено око 79 km.

35

Према Генералном мастер плану саобраћаја у Србији, предвиђено је да деоница овог пута што спада под европски пут од Кладова до Ниша, буде брзи пут.

Деонице од Ниша до Приштине, што спада под европски пут и од Приштине до Врбнице, на граници са Албанијом , предвиђено је да чине ауто-пут. [2]

До сада је изграђен део од Врбнице до Малишева, као ауто-пут „R7”. Уместо преко Штимља, северно од Малишева пружа се брзи пут, до Слатине и петље Косово Поље, затим, као ауто-пут „R7” до Девет Југовића, те профила 2+2 градске саобраћајнице кроз Подујево.

Деоница дуга 5 km, од петље Мерошина до Александрова, и ако 1+1, третирана је као брзи пут, с ограничењем од 100 km/h, тренутно је у процесу претварања у полу-ауто-пут, 1+1, са зауставним тракама.[9]

Деоница пута 35, од петље Мерошина до петље Малча, се преклапа са већ постојећим ауто-путевима, А1 и А4.

36

Предвиђено је да паралелно са трасом државног пута број 36 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде изграђен брзи пут који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 km.

Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњи

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

Ауто-путеви IА

  • Паковраће - Пожега 19 km
  • Крушевац - Краљево - Прељина 94 km „Моравски коридор”[10]
  • Кузмин - Сремска Рача 17 km (са мостом преко Саве дужине 1.310m)
  • Ниш - Плочник 39,5 km
  • Укупно: 152 km

Брзи путеви IБ

  • Нови Сад - Рума 47,7 km (са тунелом кроз Фрушку гору дужине 3,5km)[8]
  • Шабац - Лозница 55 km
  • Ваљево - Лајковац 18,3 km
  • Пожаревац - Голубац 67 km
  • Укупно: 188 km

Деонице ауто-путева и брзих путева планиране да се граде

Ауто-путеви IА

  • Пожега - Сјеница - Граница Црне Горе (ГП Бољаре) 107 km
  • Београд - Зрењанин 68 km
  • Нови Сад - Зрењанин 38 km
  • Плочник - Мердаре 33 km
  • Бубањ Поток - Панчево 22 km (ДЕО ОБИЛАЗНИЦЕ ОКО БЕОГРАДА)
  • Београд - Вршац- Граница Румуније (ГП Ватин) 97 km
  • Укупно: 365 km

Брзи путеви IБ

  • Пожега - Ужице - Граница Републике Српске (ГП Котроман) 63 km
  • Крагујевац - Мрчајевци - Веза са А5 „Моравским коридором” 35 km
  • Пожаревац - Неготин - Граница Бугарске (ГП Мокрање) 140 km
  • Параћин - Зајечар - Граница Бугарске (ГП Вршка Чука) 82 km
  • Граница Мађарске (ГП Бачки Брег) - Сомбор - Кула - Врбас - Србобран - Бечеј - Кикинда - Граница Румуније (ГП Српска Црња) 185km
  • Брза саобраћајница „Вожд Карађорђе” - по деоницама:
    • Деоница 1: Лазаревац (Жупањац) – Аранђеловац L= 35 km.
    • Деоница 2: Мали Пожаревац – Младеновац –Аранђеловац L= 32 km.
    • Деоница 3: Аранђеловац – Топола – Рача – Марковац (веза на аутопут Е-75) L= 60 km
    • Деоница 4: Марковац – Свилајнац - Деспотовац L= 31 km
    • Деоница 5: Деспотовац – Бор L= 60 km
  • Укупно: 723 km

Види још

Референце

  1. ^ а б в https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/referentni-sistem/2.2.1_spisak_drzavnih_puteva_IAreda.pdf
  2. ^ а б „Генерални мастер план саобраћаја у Србији”. Архивирано из оригинала 5. 8. 2013. г. Приступљено 4. 6. 2013. 
  3. ^ Преведено са Википедије на мађарском језику
  4. ^ Нема нових градилишта на Коридору 10 : Економија : ПОЛИТИКА
  5. ^ [„Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 30. 12. 2013.  Сукоб URL—викивеза (помоћ) Press Online :: Politika :: Potpisan ugovor - Azerbejdžan gradi deo Koridora 11]
  6. ^ а б в г „Усвојена уредба о категоризацији путева и одлука о линијама ваздушног саобраћаја”. РТВ. Танјуг. 12. 10. 2023. Архивирано из оригинала 13. 10. 2023. г. 
  7. ^ Уредба ДП IA и IM реда 2024
  8. ^ а б https://www.koridorisrbije.rs/sr/projekat-novi-sad-ruma
  9. ^ Детаљи о 1. Фази ауто-пута Ниш-Мердаре
  10. ^ Дугалић, Мирољуб (10. 8. 2019). „Селе Мораву због моравског коридора”. Политика. Приступљено 13. 8. 2019. 

Спољашње везе

  • Медији везани за чланак Државни путеви IА реда на Викимедијиној остави
  • „Путеви у Србији" (српски, енглески)
  • Коридор X Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јун 2009) (српски, енглески)
  • Виа Вита - друмска асоцијација Србије (српски, енглески)
  • Увод у евро-руте
  • Детаљни спискови Е– ауто-путева
  • Отворена деоница ауто-пута Е80
  • п
  • р
  • у
Државни путеви IА реда
Државни путеви IМ реда
  • М1
  • М2
  • М3
  • М4
  • М5
  • М6
  • М7
  • М8
  • М9
  • М10
  • М11
  • М12
  • М13
  • М16
  • М16
  • М16
  • М17
  • М18
  • М19
Државни путеви IБ реда
Државни путеви IIА реда
  • 100
  • 101
  • 102
  • 103
  • 104
  • 105
  • 106
  • 107
  • 108
  • 109
  • 110
  • 111
  • 112
  • 113
  • 114
  • 115
  • 116
  • 117
  • 118
  • 119
  • 120
  • 121
  • 122
  • 123
  • 124
  • 125
  • 126
  • 127
  • 128
  • 129
  • 130
  • 131
  • 132
  • 133
  • 134
  • 135
  • 136
  • 137
  • 138
  • 139
  • 140
  • 141
  • 142
  • 143
  • 144
  • 145
  • 146
  • 147
  • 148
  • 149
  • 150
  • 151
  • 152
  • 153
  • 154
  • 155
  • 156
  • 157
  • 158
  • 159
  • 160
  • 161
  • 162
  • 163
  • 164
  • 165
  • 166
  • 167
  • 168
  • 169
  • 170
  • 171
  • 172
  • 173
  • 174
  • 175
  • 176
  • 177
  • 178
  • 179
  • 180
  • 181
  • 182
  • 183
  • 184
  • 185
  • 186
  • 187
  • 188
  • 189
  • 190
  • 191
  • 192
  • 193
  • 194
  • 195
  • 196
  • 197
  • 198
  • 199
  • 200
  • 201
  • 202
  • 203
  • 204
  • 205
  • 206
  • 207
  • 208
  • 209
  • 210
  • 211
  • 212
  • 213
  • 214
  • 215
  • 216
  • 217
  • 218
  • 219
  • 240
  • 241
  • 242
  • 243
  • 244
  • 245
  • 246
  • 247
  • 248
  • 249
  • 250
  • 251
  • 252
  • 253
  • 254
  • 255
  • 256
  • 257
  • 258
  • 259
Државни путеви IIБ реда
  • 300
  • 301
  • 302
  • 303
  • 304
  • 305
  • 306
  • 307
  • 308
  • 309
  • 310
  • 311
  • 312
  • 313
  • 314
  • 315
  • 316
  • 317
  • 318
  • 319
  • 320
  • 321
  • 322
  • 323
  • 324
  • 325
  • 326
  • 327
  • 328
  • 329
  • 330
  • 331
  • 332
  • 333
  • 334
  • 335
  • 336
  • 337
  • 338
  • 339
  • 340
  • 341
  • 342
  • 343
  • 344
  • 345
  • 346
  • 347
  • 348
  • 349
  • 350
  • 351
  • 352
  • 353
  • 354
  • 355
  • 356
  • 357
  • 358
  • 359
  • 360
  • 361
  • 362
  • 363
  • 364
  • 365
  • 366
  • 367
  • 368
  • 369
  • 370
  • 371
  • 372
  • 373
  • 374
  • 375
  • 376
  • 377
  • 378
  • 379
  • 380
  • 381
  • 382
  • 383
  • 384
  • 385
  • 386
  • 387
  • 388
  • 389
  • 390
  • 391
  • 392
  • 393
  • 394
  • 395
  • 396
  • 397
  • 398
  • 399
  • 400
  • 401
  • 402
  • 403
  • 404
  • 405
  • 406
  • 407
  • 408
  • 409
  • 410
  • 411
  • 412
  • 413
  • 414
  • 415
  • 416
  • 417
  • 418
  • 419
  • 420
  • 421
  • 422
  • 423
  • 424
  • 425
  • 426
  • 427
  • 428
  • 429
  • 430
  • 431
  • 432
  • 433
  • 434
  • 435
  • 436
  • 437
  • 438
  • 439
  • 440
  • 441
  • 442
  • 443
  • 444
  • 445
  • 446
  • 447
  • 448
  • 449
  • 450
  • 451
  • 452
  • 453
  • 454
  • 455
  • 456
  • 457
  • 458
  • 459
  • 460
  • 461
  • 462
  • 463
  • 464
  • 465
  • 466
  • 467
  • 468
  • 469
  • 470
  • 471
  • 472
  • 473
  •    
  •    
  •    
  •    
  •    
  •    
Извор: Уредба о категоризацији државних путева: 87/2023-10, 24/2024-3
  • п
  • р
  • у
Аутопутеви европских земаља
Суверене државе
  • Азербејџан1
  • Албанија
  • Андора
  • Аустрија
  • Белгија
  • Белорусија
  • Босна и Херцеговина
    • Република Српска
    • Федерација Босне и Херцеговине
  • Бугарска
  • Грузија1
  • Грчка
    • Света Гора
  • Данска2
  • Естонија
  • Република Ирска
  • Исланд
  • Италија
    • Јужни Тирол
  • Јерменија1
  • Казахстан1
  • Кипар1
  • Летонија
  • Литванија
  • Лихтенштајн
  • Луксембург
  • Мађарска
  • Малта
  • Молдавија
  • Монако
  • Немачка
  • Норвешка
  • Пољска
  • Португалија2
  • Румунија
  • Русија1
  • Сан Марино
  • Северна Македонија
  • Словачка
  • Словенија
  • Србија
  • Турска1
  • Уједињено Краљевство2
    • Велс
    • Енглеска
    • Северна Ирска
    • Шкотска
  • Украјина
  • Финска
    • Оландска Острва
  • Француска2
  • Холандија2
  • Хрватска
  • Црна Гора
  • Чешка
  • Швајцарска
  • Шведска
  • Шпанија2
Делимично
признате државе
  • Абхазија1
  • Јужна Осетија1
  • Република Косово*
  • Придњестровље
  • Северни Кипар1
Зависне и
друге територије
  • Гернзи
  • Гибралтар
  • Острво Мен
  • Свалбард
    • Јан Мајен
  • Фарска Острва
  • Џерзи
  • () Конститутивни део/делови земље
  • 1 Земље које једним (или комплетним) делом припадају Азији, али су културолошки део Европе
  • 2 Државе које имају прекоморске територије и на другим континентима