Alergijski rinokonjunktivitis

Alergijski rinokonjunktivitis
ICD-10J30
ICD-9477
OMIM607154
DiseasesDB31140
MedlinePlus000813
eMedicineent/194 med/104, ped/2560
MeSHD012221

Alergijski rinokonjunktivitis jedna je od najčešćih hronična bolest disajnih puteva koja pokazuje trajni porast prevalencije, što je u poslednjoj deceniji u 21. veka postala globalna pojava. Može se javiti tokom cele godine, kao nesezonski alergijski rinokonjunktivitis, ili je kod nekih osoba izraženiji tokom određenih perioda u godini kao sezonski alergijski rinokonjunktivitis ili polenska kijavica.[1]

Bolest se za razliku od alergijskog rinitisa, pored nosnih simptoma (vodenasta sekrecija iz nosa, svrab i kijanje), karakteriše i simptomima zapaljenjskih promena na vežnjači oka.

Etiologija

Kontakt sa česticama polena najčešći uzrokuje bolest

Sezonski alergijski rinokonjunktivitis može uzrokovati polen korova, trava ili stabalo, dok kućna prašina, perje, plesni, dlake životinja i neki lekovi (npr nesteroidni antiinflamatorni lek) mogu izazvati nesezonski alergijski rinokonjunktivitis.

Patogeneza

Alergijski rinokonjunktivitis podrazumeva upalu sluzokože nosa, očiju, eustahijeve tuba, srednjeg uva, sinusa i ždrela. Nos i vežnjača oka su uvek uključeni u ovaj proces, dok su drugi organi pogođeni samo kod pojedinaca. Zapaljenje sluzokože karakteriše se kompleksnim sadejstvom više inflamatornih medijatora, koji na kraju pokreću imunoglobulinom E (IgE) posredovane odgovore na proteine iz spoljašnje sredine.[2] Tendencija da razviju alergijska, ili IgE-posredovana, reakcije na spoljašnje alergene (proteine sposobne da prouzrokuju alergijsku reakciju) ima genetsku komponentu. U podložnih osoba izloženost određenim stranim proteinima dovodi do alergijskih senzitizacije, koje se karakterišu proizvodnjom specifičnih IgE usmerenog protiv tih proteina. Ovaj specifični IgE obavija površinu mastoidnih ćelija, koje su prisutne u nosnoj sluzokoži. Kada se specifičan protein (npr specifično zrno polena) udahne u nos, ono se može vezati za IgE na mastoidnih ćelija, što dovodi do neposrednog i odloženog otpuštanjem većeg broja medijatora.[2][3][4]

Patofiziološki mehanizmi u polenom izazvanom alergijskom rinitisu
Faza reakcije

Posrednici koji se odmah oslobađaju u ranoj fazi ili fazi reakcije uključuju; histamin, triptazu, himaze kinina i heparin.[3][4] Mastoidne ćelije brzo sintetišu i druge posrednike, uključujući leukotrijen i prostaglandin D2. [10, 11, 12] [5][6][7] Ovi medijatori, preko različitih interakcija, na kraju dovode do simptoma rinoreje (nazalne kongestije, kijanje, svraba, crvenila, suzenja, oticanja, pritiska u uvu...). Mukozne žlezde nosa su takođe nadražene , što dovodi do povećanja sekreta iz nosa. Takođe javlja se i povećana vaskularna permeabilnost (propustljivost), sa eksudacijom plazme. Promene prati i vazodilatacija krvnih sudova, koja dovodi do zapušenja nosa i porasta krvnog pritiska. Zbog stimulacije senzornih nerva dolazi do kijanja i svraba u nosu.

Kako se svi ovi događaji mogu javiti unutar nekoliko minuta; ova reakcija označava se kao rana ili neposredna, faza reakcije.

Kasna faza

Tokom 4-8 časova, od kontakta sa alergenom, stvoreni posrednici kroz složen sled uzajamnih događaja, dovode do regrutovanja drugih zapaljenjskih ćelija u mukozi, nosa i vežnjače oka poput neutrofila, eozinofila, limfocita i makrofaga.[8] Ovo rezultuje kontinuiranom inflamacijom, nazvanom odgovor kasnom fazom. Simptomi odgovora u kasnoj fazi su slični onima iz rane faze, ali kijanje, suzenje svrab i zagušenja i proizvodnja mukusa su manje izražene ali i dalje imaju tendenciju da se javljaju.[8]

Kasna faza može trajati satima ili danima, a sistemski uticaji, uključujući zamor, pospanost i malaksalosti, može nastati iz zapaljenskog odgovora. Ovi simptomi često značajno utiču na kvalitet života bolesnika.

Klinička slika

Najčešći simptomi alergijskog rinokonjunktivitis su:

  • kijanje, zapušen nos i curenje vodenog sekreta iz nosa, svrab i crvenilo nosa,
  • svrab i crvenilo očiju, osećaj peckanja i suzenje očiju,
  • nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Razlike u kliničkoj slici u mnogome variraju od bolesnika do bolesnika ali i između akutnog i hroničnog oblika rinokonjunktivitisa.

Dijagnoza

Dijagnoza alergijskog rinitisa primarno se postavlja na osnovu: anamneze, karakteristične kliničke slike i dijagnostičkih testova.

Dijagnostički testovi

Od testova obavezan je kožni alergijski test, koji se po potrebi dopunjava drugim ispitivanjima kao što su bakteriološki i citološki (eozinofili) nalazi brisa nosa, oka i ispljuvka, ukupni i specifični IgE i funkcija pluća.[1]

Nespecifična nosna hiperreaktivnost je važna osobina alergijskog rinitisa, koja je definisana kao povećani nosno-očni odgovor na normalne nadražaje rezultujući sa suzenjem, kijanjem, nosnom kongestijom i / ili sekrecijom.

Ređe se u rutinskoj dijagnostici rinokonjunktivitis koriste provokativni testovi (uglavnom u istraživačke svrhe) kao što su merenje otpora prolazu vazduha kroz nos, maksimalni inspiratorni vršni protok kroz nos i nespecifični i specifični provokativni test alergenom na nosnu sluzokožu.

Terapija

Klasična terapija alergijskog rinokonjunktivitisa uključuje primenu:

  • nazalnih kortikosteroidnih sprejeva,[9]
  • antihistaminika u peroralnom ili topikalno obliku, ili topikalni nazalni kortikosteroida
  • očnih ili nosnih hromona i antiholinergika

U zavisnosti od kontrole simptoma prvom linijom terapije smatraju se antihistaminici ili topikalni nazalni kortikosteroidi.

Uporedne studije u lečenju sezonskog alergijskog rinokonjunktivitisa ne pokazuju statistički značajne razlike u ishodu lečenja nazalnim sprejem koji sadržava ektoin i drugih topikalnih nazalnih preparata, kao što su antihistaminici, hromoni ili kortikosteroidi.

Medikamentozna terapija alergijskog rinokonjunktivitisa prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije

Oblik Blaži oblik Umereni, do teški oblik
Intermitentni (povremen) rinokonjunktivitis
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike.
  • Primeniti intranazalni beklometazon, ukoliko je potrebno,
  • Nakon nedelju dana mogu se primeniti oralni antihistaminici.
Trajno prisutni (pemanentni) rinokonjunktivitis
  • Primeniti oralne H1 - antihistaminike ili je dovoljna manja doza intranazalnog beklometazona.
  • Permanentni i intranazalni beklometazon
  • Ukoliko su simptomi jaki, mogu se dodati oralni H1 - antihistaminici i/ili manja doza oralnih kortikosteroida na početku lečenja.

Izvori

  1. ↑ 1,0 1,1 Bousquet J, Van Cauwenberge P, Khaltaev N. Allergic rhinitis and its impact on asthma. J Allergy Clin Immunol. 2001; 108 (5 Suppl): S147-334.
  2. ↑ 2,0 2,1 Skoner DP. Allergic rhinitis: definition, epidemiology, pathophysiology, detection, and diagnosis. J Allergy Clin Immunol. 2001 Jul. 108(1 Suppl):S2-8.
  3. ↑ 3,0 3,1 Walls AF, He S, Buckley MG, McEuen AR. Roles of the mast cell and basophil in asthma. Clin Exp Allergy. 2001. 1:68. Haberal I,
  4. ↑ 4,0 4,1 Corey JP. The role of leukotrienes in nasal allergy. Otolaryngol Head Neck Surg. 2003 Sep. 129(3):274-9.
  5. ↑ Iwasaki M, Saito K, Takemura M, Sekikawa K, Fujii H, Yamada Y. TNF-alpha contributes to the development of allergic rhinitis in mice. J Allergy Clin Immunol. 2003 Jul. 112(1):134-40.
  6. ↑ Cates EC, Gajewska BU, Goncharova S, Alvarez D, Fattouh R, Coyle AJ. Effect of GM-CSF on immune, inflammatory, and clinical responses to ragweed in a novel mouse model of mucosal sensitization. J Allergy Clin Immunol. 2003 May. 111(5):1076-86.
  7. ↑ Salib RJ, Kumar S, Wilson SJ, Howarth PH. Nasal mucosal immunoexpression of the mast cell chemoattractants TGF-beta, eotaxin, and stem cell factor and their receptors in allergic rhinitis. J Allergy Clin Immunol. 2004 Oct. 114(4):799-806.
  8. ↑ 8,0 8,1 Hansen I, Klimek L, Mosges R, Hormann K. Mediators of inflammation in the early and the late phase of allergic rhinitis. Curr Opin Allergy Clin Immunol. 2004 Jun. 4(3):159-63.
  9. ↑ Karaki M, Akiyama K, Mori N. Efficacy of intranasal steroid spray (mometasone furoate) on treatment of patients with seasonal allergic rhinitis: comparison with oral corticosteroids. Auris Nasus Larynx. 40: 277–81.

Literatura

  • Johansson SGO, O'B Hourihane J, Bousquet J, Bruijnzeel-Koomen C, Dreborg S, Haahtela T, Kowalski ML, Mygind N, Ring J, van Cauwenberge P, van HageHamsten EAACI position statement from the EAACI nomenclature task force. Allergy 2001; 56: 813-24.
  • Johansson SGO, Bieber T, Dahl R, Friedmann PS, Lanier BQ, Lockey RF, Motala C, Ortega Martell JA, Platts-Mills TAE, Ring J, Thien F, Van Cauwenberge P, Williams HC. Revised nomenclature for allergy for global use: Report of the NomenclatureReview Committee of the World Allergy Organization, October 2003. J Allergy Clin Immunol 2004; 113: 832-836.

Spoljašnje veze

  • Kako razlikovati prehladu od alergije?